Menopauza i hormonska terapija: kako sačuvati kvalitet života

Menopauza i hormonska terapija: kako sačuvati kvalitet života bez tabua

Menopauza se često opisuje kao kraj nečega, a znatno ređe kao početak nove faze. U stvarnosti, to je prirodan biološki proces, ali o njemu i dalje vlada neobična tišina. Kada se u razgovoru pomenu valunzi, nesanica ili vaginalna suvoća, mnoge žene oklevaju. Kada se pomene hormonska terapija, reakcije su često još burnije, iako su savremeni preparati znatno drugačiji od onih iz prošlosti. Cilj ovog vodiča jeste da na jednom mestu objasni šta se dešava u perimenopauzi i menopauzi, koje opcije postoje i kako se donosi informisana odluka o očuvanju kvaliteta života u menopauzi.

Šta se zapravo dešava u menopauzi

Menopauza se zvanično definiše kao period od dvanaest meseci bez menstruacije. Pre nje nastupa perimenopauza, koja može trajati nekoliko godina i u kojoj jajnici postepeno smanjuju proizvodnju estrogena i progesterona. Upravo ta hormonska neravnoteža odgovorna je za niz telesnih i psihičkih promena. Neke žene prolaze kroz ovaj period gotovo bez tegoba, druge imaju samo povremene smetnje, a treće doživljavaju ozbiljne simptome koji narušavaju svakodnevno funkcionisanje.

Važno je razumeti da se menopauza ne dešava samo u kasnim četrdesetim ili pedesetim. Postoji i rana menopauza pre četrdesete godine, kao i veštačka menopauza nakon hirurškog uklanjanja jajnika. U tim slučajevima pad hormona može biti nagao, pa su simptomi često izraženiji i telo ima manje vremena za prilagođavanje. Zato je podrška u tim situacijama još važnija, jer se promene ne dešavaju postepeno, već gotovo preko noći.

Menopauza nije bolest, ali može povećati rizik od određenih stanja. Dugotrajan manjak estrogena utiče na gustinu kostiju, krvne sudove, sluznicu vagine, kožu i raspoloženje. Zato se o menopauzi ne treba razmišljati isključivo kao o gubitku menstruacije, već kao o fazi koja zahteva svesnu brigu o telu i umu.

Simptomi menopauze koje ne treba ignorisati

Najprepoznatljiviji simptom svakako su valunzi, odnosno iznenadni naleti toplote koji počinju u grudima, šire se prema vratu i licu, a prati ih znojenje, crvenilo i lupanje srca. Noćni valunzi često prekidaju san i dovode do hroničnog umora. Uz njih se javlja i noćno znojenje, zbog čega se žene bude mokre i iscrpljene.

Međutim, menopauza nisu samo valunzi. Simptomi mogu uključivati:

• Nesanica i isprekidan san;
• promene raspoloženja, razdražljivost, plačljivost, anksioznost i depresija;
• zaboravnost, magla u glavi i teškoće s koncentracijom;
• vaginalna suvoća, peckanje, svrab, bol pri seksualnom odnosu;
• smanjena seksualna želja, odnosno smanjen libido;
• suva koža, prorеđena kosa i lomljivi nokti;
• bol u zglobovima i mišićima;
• učestale urinarne infekcije i osećaj pritiska u bešici;
• ubrzan gubitak koštane mase, što povećava rizik od osteoporoze.

Simptomi se ne javljaju kod svake žene istim redosledom i istim intenzitetom. Ono što je zajedničko jeste da ih ne treba ignorisati niti pripisivati isključivo starenju. Mnoge tegobe se mogu ublažiti, a neke čak i potpuno rešiti.

Rana i veštačka menopauza: kada je podrška još važnija

Rana menopauza pre četrdesete godine i veštačka menopauza nakon operacije nose posebne izazove. Kod prirodne menopauze telo ima vreme da se postepeno navikne na niže nivoe hormona. Kada se jajnici uklone, nivo estrogena i progesterona padne naglo, pa valunzi, nesanica, promene raspoloženja i urogenitalna atrofija mogu biti intenzivniji. Zato se ženama u veštačkoj menopauzi često preporučuje da se ozbiljno razmotri hormonska terapija, posebno ako ne postoje kontraindikacije.

U ovim situacijama nije reč o odlaganju starenja, već o nadoknadi onoga što je telo prirodno proizvodilo do operacije. Bez hormona, telo može ubrzano gubiti koštanu masu, a sluznica vagine i mokraćnih puteva postaje osetljivija. Rana procena kod endokrinologa ili ginekologa sa iskustvom u hormonalnoj terapiji može sprečiti niz problema koji se kasnije teže rešavaju.

Vaginalna suvoća i urogenitalna atrofija